03.01.2009. Бродови који из Европе Коридором 7 крстаре ка Црном мору немају алтернативу - мора се кроз Србију. Природа нам је била наклоњена и подарила најлепши део Дунава, који је на свих 588 километара кроз нашу земљу плован. Тај потенцијал држава је запоставила, те је тако Дунав у односу на остале видове саобраћаја заступљен са свега 4,7 одсто. Са сто милиона евра улагања знатно бисмо подигли ниво услуга, привукли бродове, туристе, наутичаре... И то је развојна шанса Србије, кажу у Министарству инфраструктуре.
До сада ниједан динар кредита није уложен у Дунав. Све што је урађено помоћ је ЕУ. Тако је Европска агенција за реконструкцију финансирала израду мастер плана и студије оправданости за унутрашњи водни транспорт у Србији. Закључак је да су улагања оправдана са техничког и економског аспекта захваљујући изузетним природним погодностима и развијеној инфраструктурној мрежи у Србији.
Из ових докумената, како објашњава Жанета Остојић Барјактаревић, директор Дирекције за унутрашње пловне путеве „Пловпут“, проистекли су приоритетни пројекти, чијом реализацијом ће се значајно унапредили услови за безбедну пловидбу рекама Србије и стимулисати развој унутрашњег и међународног водног саобраћаја:
* Уклањање неексплодираних мина заосталих из НАТО бомбардовања. Пројектна и тендерска документација за извођење радова се приводе крају, а све је финансирано из фондова ЕУ.
* Ремонт преводница Ђердап 1 и Ђердап 2. Пројектна и тендерска документација за извођење радова се приводи крају. Према техничкој документацији, за целокупно обнављање бродских преводница на хидроелектранама потребно је око 66 милиона евра. Министарства за енергетику и инфраструктуру заједничким напорима проналазе начин да обезбеде новац за реализацију овог изузетно значајног посла.
* Пројекат уклањања потопљених бродова у зони хидроелектрана „Ђердап“, заосталих из Другог светског рата. Прецизно су лоцирана 22 пловила, пројекат и истражне радове финансирала је ЕУ. За уклањање бродова потребно је око 13 милиона евра.
* Измештање привременог друмско-железничког моста у Новом Саду. Мост представља озбиљну препреку безбедној пловидби јер на месту где је он постављен нису испуњени услови у погледу висине и ширине пловидбеног отвора. Због тога су чести удари пловила у стубове моста. ЕУ је финансирала израду пројекта новог Жежељовог моста, који ће бити изграђен узводно од привременог друмско-железничког, а по облику и форми биће исти као стари срушени Жежељов мост, али потпуно савремене конструкције. За изградњу, за коју је већ добијена сагласност ЕУ за делимично финансирање кроз фондове, Србија и Нови Сад треба да издвоје око 30 милиона евра.
* Регулисање критичних сектора на Дунаву кроз багеровање и регулационе радове на местима која не задовољавају препоручене габарите пловног пута. Пројектни задатак је урађен 2008. године и за финансијска средства потребна за израду техничке документације се конкурише код ЕУ. Процена је да ти радови коштају око 45 милиона евра за 11 критичних сектора. Најзначајнији и приоритетни су Апатин, Стаклар, Футог и Бешка.
* Увођење речних информационих сервиса (РИС) на Дунаву, као најсавременије технологије праћења и надгледања пловидбе на рекама.
- „Пловпут“ је сопственим средствима реализовао пилот пројекат увођења РИС на делу Дунава у дужини од 200 километара - наводи Жанета Остојић Барјактаревић. - Пројекат је урађен изузетно квалитено и то је био „пријемни испит“ који је Србија у овој области положила. Зато смо добили кроз фондове ЕУ износ од 11 милиона евра за реализацију потпуне покривености целог тока Дунава системом праћења и надгледања пловидбе. Посао ће бити завршен до 2012. године. Све што је до сада урађено и што планирамо да одрадимо је добра основа за преусмеравање саобраћаја са друма и железнице на водне путеве. То је један од основних захтева транспортне стратегије земаља ЕУ, а, сасвим сигурно, већ у блиској будућности биће захтев и у односу на саобраћај у Србији.
ЗНАЧАЈ
Дунав је један од најважнијих европских речних коридора. Једина је веза Србије, као континенталне државе, са Црним морем и преко канала Мајна-Дунав са Рајном, Северним и Балтичким морем и Атлантским океаном. Својим током од 2.845 километара Дунав пролази кроз 10 земаља и четири главна града.
ПУТЕВИ
Србија има веома развијену мрежу унутрашњих пловних путева у дужини од око 2.000 километара. Чине је међународне реке Дунав, Сава и Тиса, као и мрежа канала..
Тања Спалевић
Извор: Вечерње Новости
Кључне речи за повезане вести:
Коридор 7, Дунав, Црно море, Србија